Кроз три деценије постојања Медицинског факултета у Фочи образован је значајан број доктора медицине и стоматологије који данас раде широм свијета у престижним здравственим установама. Окупљени на Првом конгресу алумниста који се одржава у овој образовној установи евоцирали су успомене на тешке послијератне године од оснивања када су уз помоћ својих професора стицали знање и стасавали као људи.
Преплављени емоцијама бивши студенти вратили су се на матични факултет у Фочу да обнове пријатељске и колегијалне везе, размијене знања медицинске науке и ојачају сарадњу у струци.
Представљена је прва генерација дипломираних студената који су наставу похађали у ратним условима и скромно опремљеним просторијама.
Сјећање на те дане је врло живо, прича професорица физиологије Мара Дрецун која је свједочила почецима.
-Имам све најбоље да кажем за ове студенте. Факултет им је понудио најбоље што је могао, у почетку су то били професори који су долазили из других медицинских центара, а ова су дјеца добро учила и та знања искористила у животу и направила изванредне каријере. Од скромних почетака настали су доктори да се не постиде ни у највећој конкуренцији – рекла је професорка Дрецун.
И Милан Милисављевић од првог дана преноси знање из анатомије генерацијама студената у Фочи. Требало је, каже, имати визију да факултет достигне данашњи респектабилан ниво.
-Захваљујући професорима Бориши Старовићу и Олги Благојевић кренуло се без икаквих помоћних средстава потребних за факултет осим болнице која је и у то вријеме била јако добра. Имали смо и срећу да је велики број студената уписао медицину и стоматологију – сјећа се Милисављевић.
Дражен Ерић, специјалиста пластично – реконструктивне и естетске хирургије данас ради у Катару. Љекари који су завршили факултет у Фочи и који данас раде у свијету, како каже, потврда су квалитета образовања у овој установи.
-Ако ваши студенти верификују своје дипломе негдје у свијету и буду признати и цијењени и све се то валоризује, то је велики успјех за факултет. Велику захвалност сви дугујемо деканима Старовићу и Благојевићевој који су нас послали у свијет да представљамо наш факултет – напомиње Ерић.
Некад фочански студент, данас шеф Клинике за болести вена и лимфних судова у њемачком Бону, Драган Вановац каже да је тада било генерално тешко вријеме што се одражавало и на образовни систем.
-Али када сте у лошој ситуацији ви имате само један пут, да кренете напријед. Мени је драго што су те генерације имале бриљантне људе који данас раде по цијелом свијету. Да ли су на некој позицији или не, питање позиције је питање тренутка, али се ради о врло конкурентним кадровима, не у локалним већ европским оквирима. Знање је моћ и једини капитал који вам нико не може одузети и оно што смо овдје стекли доказало се као врло конкурентно – сматра Вановац.
Прва академска знања из стоматологије Дада Вујадин стицала је у Фочи. Животни и професионални пут наставила је у Норвешкој.
-Најбитнија је била конекција коју смо имали, прве двије године били смо у интернату заједно са професорима који су нас будили на предавања и провјеравали да ли смо сви у собама. Одвојени од родитеља, ратни услови, па се може рећи да је то био специјалан начин боравка и студирања што је искуство које никад не бих мијењала – присјећа се Вујадинова.
Директор специјалне болнице „Васо Ћуковић“ у Рисну, неурохирург Владо Поповић срећан је што је дипломирао баш на Медицинском факултету у Фочи.
-Као и све колеге пун емоција враћам се у Фочу, град у који смо дошли као дјеца и изашли као људи. И ми и факултет и град смо заједно расли. Кад се вратите након двадесет година видите импозантну грађевину али као и све, њу чине људи. Факултет који је оформио свој кадар, толико младих асистената и професора су огроман импулс за град и регију – под утисцима прича Поповић.
Пун емоција на Први конгрес алумниста из Београда је дошао и Игор Шешлија, специјалиста дјечије ортопедије и трауматологије, запослен на Институту за ортопедију на Бањици.
-Имали смо част да растемо уз факултет са професорима-оснивачима који су нам усадили схватање да прво будемо људи. Немали број „ћушки“ сам добио од професора Старовића који ме је тјерао да будем човјек, а онда ћемо знање научити. Наша знања су препозната широм свијета гдје раде моје колеге и дошли смо до великих успјеха – каже Шешлија, додајући да су немјерљива искуства стечена на студијама у Фочи.
Медицински факултет изњедрио је и Јелену Крунић, проректора за науку Универзитета у Источном Сарајеву. Истиче разлику студирања у Фочи некад и сад.
-Факултет се за ове три деценије развио у препознатљиву институцију, не само у оквиру наше земље. Име овог факултета се данас помиње са поштовањем. Студирање у наше вријеме било је потпуно другачије. Тај развој могли су обезбиједити само људи који су имали визију и храброст и ентузијазам и вољу које су нам давали, доносило је осјећај студирања на најпрестижнијим факултетима – сјећа се Крунићева.
Иако факултет организује бројне конгресе, симпозијуме и семинаре, данашњи скуп од посебне је важности за бивше студенте и професоре, рекао је декан Дејан Бокоњић.
-Већ јуче, приликом доласка колега, у многим ситуацијама сви смо пустили понеку сузу и све је прилично емотивно. Али ово и служи да се окупе људи и прави је тренутак, имајући у виду да обиљежавамо 30 година постојања. Факултет је искорачио, трасирао свој пут и постоји одређена визија. Сада нам је потребно да нам сви ови људи кажу како виде нас у наредних десет година – рекао је Бокоњић.
У програму конгреса предвиђен је и округли сто чија су тема смјернице за даљи развој Медицинског факултета у Фочи. Приказан је и филм о три деценије постојања и рада ове установе, те организована предавања.
Извор Радио Фоча
